Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀ко̄чен

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 484

у̀ко̄чен

укочен

Лема

укочен

Извор

том 6, стр. 484, редослед 13

  1. 1.

    трп. прид. од укочити (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.а.

    крут, укрућен (о држању).

    — Изгубио ју је лисницу неки високи ... укочени лорд.
    Кол.
  3. 2.б.

    сувише званичан, строг, формалистички, сав од круте дисциплине.

    — Сремац има ... мржњу ... на све људе педантне, званичне, укочене.
    Скерл.
    Грописи су дворски укочени.
    Нех.
Изворни текст (OCR)
у̀ко̄чен, -а, -о 1. трп. прид. од укочити (се). 2. а. крут, укрућен (о држању). — Изгубио ју је лисницу неки високи ... укочени лорд. Кол. б. сувише званичан, строг, формалистички, сав од круте дисциплине. — Сремац има ... мржњу ... на све људе педантне, званичне, укочене. Скерл. Грописи су дворски укочени. Нех.