уко́чити

укочити

Лема

укочити

Извор

том 6, стр. 484, редослед 17

1.
онемогућити окретање точка на неком возилу; пустити у дејство, притиснути кочницу, закочити.
— Велика низбрдица, те се суљају возови, иако укочени.
Јак.
2.
стегнути, укрутити мишиће; одузети способност кретања.
— Укочи рамена, спусти руке низ тијело.
Војн.
Нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.
Лаз. Л.
3.
задржати, успорити, прекинути какву делатност, акцију.
— Штрајк лучких радника ће знатно укочити утовар и истовар бродова.
Обз. 1932
То је укочило читаву ... операцију.
Дед. В.
4.
учинити непомичним (као последица каквог изненадног душевног стања).
— Тај је глас укочи, скамени.
Вес.
Све те гласове је ућуткала и све покрете укочила експлозија.
Андр. И.
5.
управити нетремице поглед, очи (на кога, у што).
— Подиже главу и укочи свој поглед на Коломбу.
Грол
Укочи поглед у тле.Водн.

Пододреднице

~ се

1. зауставити се у кретању, у обртању, у раду, у развитку. — Укочено срце ... затворена оба ока. Змај. Метак је погодио у жицу, искривио је, точак се укочио и скела је засrала. Дед. В. Под притиском ... даље усавршавање је ... укочено. Пед 2. а. изгубити способност кретања као последица каквог психичког стања (страха и сл.), укрутити се, не мицати се, не покретати се. — Тако се Рачић укочио, стао на три корака у позор. Крл. Фења ... се укочила од страха. Л-К. Уз њу су дјеца укочена у новом руху. Мих. фиг. Како му је дух укочен и непокретан пред школском плочом. Новак. Шта сте се укочили, па мудрујете само о књиrама. Петр. В. б. мед. изгубити могућност покретања (о појединим удовима), бити парализован, одузети се. — У Малој Русији сељаци, кад се коме укочи рука ... накупе пун рукав мрави, па вежу. Нен. Љ. 3.агледати се нетремице у што, гледати само уједну тачку; постати непомичан, без израза (о очима, погледу). — За њим се сви погледи укочише. Матош. Стиснутих усана, укочена погледа ... промакоше војници. Јак. 4. постати хладан и укрућен (о мртвацу). — Умрла је сирота ... нађем је], укочила се већ. Вес

зауставити се у кретању, у обртању, у раду, у развитку.изгубити способност кретања као последица каквог психичког стања (страха и сл.), укрутити се, не мицати се, не покретати се.изгубити могућност покретања (о појединим удовима), бити парализован, одузети се.постати хладан и укрућен (о мртвацу).

Изворни текст (OCR)

уко́чити, у̀ко̄чӣм сврш. 1. онемогућити окретање точка на неком возилу; пустити у дејство, притиснути кочницу, закочити. — Велика низбрдица, те се суљају возови, иако укочени. Јак. 2. стегнути, укрутити мишиће; одузети способност кретања. — Укочи рамена, спусти руке низ тијело. Војн. Нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну. Лаз. Л. 3. задржати, успорити, прекинути какву делатност, акцију. — Штрајк лучких радника ће знатно укочити утовар и истовар бродова. Обз. 1932. То је укочило читаву ... операцију. Дед. В. 4. учинити непомичним (као последица каквог изненадног душевног стања). — Тај је глас укочи, скамени. Вес. Све те гласове је ућуткала и све покрете укочила експлозија. Андр. И. 5. управити нетремице поглед, очи (на кога, у што). — Подиже главу и укочи свој поглед на Коломбу. Грол. Укочи поглед у тле.Водн.