укроћа́ва̄ње

укроћавање

укроћавање

том 6, стр. 487, редослед 22

—
гл. им. од укроћавати (се) укроћа́вати (се), -о̀ћа̄ва̄м (се) = укроћивати (се) несврш. и уч. према укротити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

укроћа́ва̄ње с гл. им. од укроћавати (се). укроћа́вати (се), -о̀ћа̄ва̄м (се) = укроћивати (се) несврш. и уч. према укротити (се).