укру́тити

укрутити

Лема

укрутити

Извор

том 6, стр. 488, редослед 7

1.а.
учинити крутим, затегнути, стегнути (мишиће).
— Укрути ту ... мишицу, ведро од себе, ето си се сва исполивала.
Сек.
Милки мисли укрутиле лице; иза сваког смијешка нагло се навлачи тврд израз. Кал. б, управити (очи, поглед).
— Скрстивши руке, укрути очи у нас.
Цар М.
2.
заузети крут став, стати мирно, зауставити.
— Па одиста побјегнути ћаше, ал му жао Шаруне ђевојке, па укрути себе и дорина, стиже Чекмен на коњу зекану.
НП Вук
3.
замрзнути, стегнути (о мразу).
— Студени вјетар ... мразним својим дахом укрутио површје земље.
Том.

Пододреднице

~ се

1. стврднути се, постати крут, несавитљив. — Књиrа је била укрућена од туткала и тешко се отварала. Андр. И. Дјевојчица у укрућеној ружичастој хаљини ушла је унутра. Торб. 2. а. укочити се (о мишићима, жилама). — Дувала је ужасна промаја и ... жиле ми се на врату укрутиле. Нуш. Од невоља задњих година кнез се Иван укрутио сасвим. Нех. б. изгубити гипкост. — Пред старост, када му се укрутише кости ... задеси га несрећа. Гор. 3. укочити се (2а), стати мирно, не мичући се (често од страха). — Деца се уплашише од њеног строгог израза и тона, па се свако укрутило, гледа је право у очи и не трепће. Ранк. Стајао је као кип и блијед и укрућен пред бројним старјешинама. Јел. 4. постати званичан, држати се хладно, укочено, направити се важан. — Има појединаца који се укруте од сувише развијеног поноса и мушност. Цвиј. Мало касније покаже се говорник: укрућени стари господин. Донч

стврднути се, постати крут, несавитљив.укочити се (о мишићима, жилама).изгубити гипкост.укочити се (2а), стати мирно, не мичући се (често од страха).постати званичан, држати се хладно, укочено, направити се важан.

Изворни текст (OCR)

укру́тити, у̀кру̏тӣм сврш. 1. а. учинити крутим, затегнути, стегнути (мишиће). — Укрути ту ... мишицу, ведро од себе, ето си се сва исполивала. Сек. Милки мисли укрутиле лице; иза сваког смијешка нагло се навлачи тврд израз. Кал. б, управити (очи, поглед). — Скрстивши руке, укрути очи у нас. Цар М. 2. заузети крут став, стати мирно, зауставити. — Па одиста побјегнути ћаше, ал му жао Шаруне ђевојке, па укрути себе и дорина, стиже Чекмен на коњу зекану. НП Вук. 3. замрзнути, стегнути (о мразу). — Студени вјетар ... мразним својим дахом укрутио површје земље. Том.