укува́ва̄ње

укувавање

укувавање

том 6, стр. 489, редослед 21

—
гл. им. од укувавати (се) укува́вати (се), -у̀ва̄ва̄м (се) несврш. и уч. према укувати (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

укува́ва̄ње с гл. им. од укувавати (се). укува́вати (се), -у̀ва̄ва̄м (се) несврш. и уч. према укувати (се).