у̀кувати
укувати
Лема
укувати
Извор
том 6, стр. 489, редослед 22
- 1.
= укухати 1. а кувајући спремити, скувати; дужим кувањем довести до веће густине: ~ сок.
— Чича Митар им укува каву.
б. ставити као додатак јелу које се кува: ~ резанце у супу.
- 2.
умесити, зготовити (хлеб, питу, колаче).
dialectal— Нит им има тко воде донјети, нит им има хљеба укувати.
Пододреднице
= укухати се згуснути се при кувању (о јелу, соку и сл.). Р-К Реч.4 уку́дрити се, у̀кӯдрӣм се сврш. скупити се не мичући се, шћућурити се. — Мали се укудрио негдје у кутку као да га нема. Божић. уку̀(ј)исати, -ише̄м сврш. и несврш. поз(и)вати вернике на молитву с мунарета (о мујезину). — Пре рата био је престао да укуише. Андр. И. Мујезин ... тек што је укујисао саба2. Ћор
Изворни текст (OCR)
у̀кувати, -а̄м сврш. = укухати 1. а. кувајући спремити, скувати; дужим кувањем довести до веће густине: ~ сок. — Чича Митар им укува каву. Вес. б. ставити као додатак јелу које се кува: ~ резанце у супу. 2. покр. умесити, зготовити (хлеб, питу, колаче). — Нит им има тко воде донјети, нит им има хљеба укувати. НПХ.