Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀куцати

сврштом 6, стр. 491

у̀куцати

укуцати

Лема

укуцати

Извор

том 6, стр. 491, редослед 3

  1. —

    забити куцајући, закуцати.

    — Поглед му паде на један укуцан непокретан, укрутити се, укочити се, примирити се, притајити се.
    — Сваки се живи ексер у дувару. Дом. фиг. Ишчепркат ћV га да је у мишијој рупи, укуцат ћу му ја чава. Божсић. уку́цити се, у̀кӯцӣм се сврш. постати створ укуцио. Бен. Наредник се укуци, дарне га остругом, а добри се коњиц пропе и ... полети као стријела са тетиве.
    Матош
Изворни текст (OCR)
у̀куцати, -а̄м сврш. забити куцајући, закуцати. — Поглед му паде на један укуцан ексер у дувару. Дом. фиг. Ишчепркат ћV га да је у мишијој рупи, укуцат ћу му ја чава. Божсић. уку́цити се, у̀кӯцӣм се сврш. постати непокретан, укрутити се, укочити се, примирити се, притајити се. — Сваки се живи створ укуцио. Бен. Наредник се укуци, дарне га остругом, а добри се коњиц пропе и ... полети као стријела са тетиве. Матош.