Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀кућанин

мтом 6, стр. 490

у̀кућанин

укућанин

Стална адреса

Лема

укућанин

Извор

том 6, стр. 490, редослед 11

  1. 1.

    (мн. -а̄ни) члан породице који живи у истој кући, у истој заједници; станар исте зграде.

    мн. — множина
    — Укућани се већ беху искупили.
    Вес.
    Знали су укућани за тај његов чудни обичај.
    Шен.
  2. 2.

    сељак који нема ораће земље. Вук Рј.

    historydialectal
    ист. — историјски, историјапокр. — покрајински
Изворни текст (OCR)
у̀кућанин м (мн. -а̄ни) 1. члан породице који живи у истој кући, у истој заједници; станар исте зграде. — Укућани се већ беху искупили. Вес. Знали су укућани за тај његов чудни обичај. Шен. 2. ист. покр. сељак који нема ораће земље. Вук Рј.