у̀лепак
улепак
Лема
улепак
Извор
том 6, стр. 494, редослед 2
- 1.
ијек. у̀љепак, м 1. оно што је улепљено, запрљано; дугом употребом улепљена и замашћена капа. Вук Рј.
- 2.
скривен шав на саставу. Р-К Реч. уле́пити, у̀ле̄пӣм, ијек. улијѐпити, (трп. прид. у̀ле̄пљен) сврш.
- 1.
саставџти лепилом, прилепити; уметнути лепећи.
— Улепи ово у ту књигу.
- 2.
превући, премазати ле̂пом, малтером, облепити.
— Те су кућице биле врло просте ... Наоколо се оплете прућем ... па се оно улепи блатом да не би ветар продувао.
Пећ је окречио, бањак око пећи изравнао и улијепио.
- 3.
прекрити каквом лепљивом смесом; умазати, испрљати.
— Испод стола склонио руку и у њој пакло улепљених карата.
Уста су црвена, улијепљена лизањем кашика и лонаnа.
Пододреднице
1. слепити се, прионути. — Хаљине им се улепиле за тело. Нуш. 2. а. умазати се, испрљати се. — Запрашена брашном, улепљена тестом ... сва срећна грли се и
Изворни текст (OCR)
у̀лепак, -пка, ијек. у̀љепак, м 1. оно што је улепљено, запрљано; дугом употребом улепљена и замашћена капа. Вук Рј. 2. скривен шав на саставу. Р-К Реч. уле́пити, у̀ле̄пӣм, ијек. улијѐпити, (трп. прид. у̀ле̄пљен) сврш. 1. саставџти лепилом, прилепити; уметнути лепећи. — Улепи ово у ту књигу. Р-К Реч. 2. превући, премазати ле̂пом, малтером, облепити. — Те су кућице биле врло просте ... Наоколо се оплете прућем ... па се оно улепи блатом да не би ветар продувао. Вес. Пећ је окречио, бањак око пећи изравнао и улијепио. Берт. 3. прекрити каквом лепљивом смесом; умазати, испрљати. — Испод стола склонио руку и у њој пакло улепљених карата. Глиш. Уста су црвена, улијепљена лизањем кашика и лонаnа. Сим.