уле́та̄ње

улетање, улијетање

улетање

улијетање, улијѐта̄ње

том 6, стр. 494, редослед 14

—
гл. им. од (се) несврш. и уч. према улетети (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
улетати (се). уле́тати (се), у̀ле̄ће̄м (се), ијек. улијѐтати

Изворни текст (OCR)

уле́та̄ње, ијек. улијѐта̄ње, с гл. им. од улетати (се). уле́тати (се), у̀ле̄ће̄м (се), ијек. улијѐтати (се) несврш. и уч. према улетети (се).