улѐтети
улетети
Лема
улетети
Извор
том 6, стр. 494, редослед 15
- 1.
ијек. улѐтјети, сврш. 1 ући летећи.
— Он неће чекати да му печена шева улети у уста.
- 2.
ући у највећој брзини, дојурити.
— Наједном улетјеше касом коњи у двориште.
Улетео бих онда кроз кишу од куршума.
- 3.
неочекивано, изненада ступити, ући; упасти.
— Управо тада ... улетио је у њен живот газда Јован.
Чета је улетела у немачку заседу.
- 4.
фиг. упустити се у нешто, предузети нешто (обично непромишљено).
— Хоџес је ... мисло да ће Милош ... улетети у неко предузеће против Турске.
- 5.
(обично с допуном: у реч) својом упадицом прекинути нечије излагање, упасти.
— Шта сусјед? Који сусјед?
— улети жупник.
- 6.
удаљити се летећи, одлетети.
— Куда си ми улетео, мој соколе, од дивнога јата твога.
Пододреднице
улетети (4). — Заусти нешто. Но Спасоје се улети и прекиде ra. Ћор
Изворни текст (OCR)
улѐтети, -тӣм, ијек. улѐтјети, сврш. 1. ући летећи. — Он неће чекати да му печена шева улети у уста. Поп. Ј. 2. ући у највећој брзини, дојурити. — Наједном улетјеше касом коњи у двориште. Ков. А. Улетео бих онда кроз кишу од куршума. Ранк. 3. неочекивано, изненада ступити, ући; упасти. — Управо тада ... улетио је у њен живот газда Јован. Сим. Чета је улетела у немачку заседу. Ћос. Д. 4. фиг. упустити се у нешто, предузети нешто (обично непромишљено). — Хоџес је ... мисло да ће Милош ... улетети у неко предузеће против Турске. Гавр. 5. (обично с допуном: у реч) својом упадицом прекинути нечије излагање, упасти. — Шта сусјед? Који сусјед? — улети жупник. Ков. А. 6. удаљити се летећи, одлетети. — Куда си ми улетео, мој соколе, од дивнога јата твога. Њег.