Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

улизи́ва̄ње

стом 6, стр. 495

улизи́ва̄ње

улизивање

Лема

улизивање

Извор

том 6, стр. 495, редослед 9

  1. 1.

    гл. им. од улизивати (се) улизи́вати (се), -ѝзује̄м (се) несврш. 1. = улизавати (се).

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глагол
  2. 2.

    мерити своју висину лижући на дрвету или другом неком предмету место до кога се може досегнути; исп. улазнути се. Вук Рј.

    исп. — испореди
Изворни текст (OCR)
улизи́ва̄ње с гл. им. од улизивати (се). улизи́вати (се), -ѝзује̄м (се) несврш. 1. = улизавати (се). 2. мерити своју висину лижући на дрвету или другом неком предмету место до кога се може досегнути; исп. улазнути се. Вук Рј.