уло̀вити

уловити

Лема

уловити

Извор

том 6, стр. 496, редослед 19

1.а.
(трп. прид. у̀ловљен) сврш. ухватити или убити у лову (дивљач); упецати (рибу): ~ зеца, лисицу, фазана.
трп. прид. — трпни придевприд. — придев
— Уловљена риба не може с удице.
Божић
1.б.
фиг. вештином стећи, добити.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Као да су се натјецали који ће га прије уловити за зета.
Ћор.
2.
трчећи стићи; гонећи ухватити.
— Трчи да улови влак.
Торд.
Напао ме], измакао ми пушку, а сад
— кренули да ме жива улове.
Ћоп.
3.
фиг. пажљиво мотрећи уочити, дочути, сазнати оно што неко хоће да сакрије, ухватити.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Дјевојка је ипак уловила тај поглед.
Ђал.
Петар је уловио тај шапат.
Ђил.
Боје се да их суд не улови у лажи.
Ћип.
4.
обузети, притиснути.
— Уловила га жалост велика и црна.
Михољ.

Пододреднице

~ се

1. постати плен, упасти, уплести се у мрежу, у замку и сл. — И се вила у грм уловила. Март. 2. ухватити се за нешто; стићи, доспети негде, домоћи се нечега. — Уловио се прстима за њу. Перк. Ја као мачка ... кроз шашину, док се не улових ... нашеrа табора. Торб

постати плен, упасти, уплести се у мрежу, у замку и сл.ухватити се за нешто; стићи, доспети негде, домоћи се нечега.

Изворни текст (OCR)

уло̀вити, у̀ловӣм (трп. прид. у̀ловљен) сврш. 1. а. ухватити или убити у лову (дивљач); упецати (рибу): ~ зеца, лисицу, фазана. — Уловљена риба не може с удице. Божић. б. фиг. вештином стећи, добити. — Као да су се натјецали који ће га прије уловити за зета. Ћор. 2. трчећи стићи; гонећи ухватити. — Трчи да улови влак. Торд. Напао ме], измакао ми пушку, а сад — кренули да ме жива улове. Ћоп. 3. фиг. пажљиво мотрећи уочити, дочути, сазнати оно што неко хоће да сакрије, ухватити. — Дјевојка је ипак уловила тај поглед. Ђал. Петар је уловио тај шапат. Ђил. Боје се да их суд не улови у лажи. Ћип. 4. обузети, притиснути. — Уловила га жалост велика и црна. Михољ.