ума̀кнуо
умакнуо, умакао
Лема
умакнуо
Варијанте
умакао, у̀макао
Извор
том 6, стр. 503, редослед 14
- 1.
и у̀макла, -ло) сврu. 1. кришом се извући; утећи, побећи, киднути.
— Сва наша настојања овде своде се да умакнемо И логора.
Скочили су с камиона и ... умакли у шуму.
Умакао нам је из руку.
- 2.
крећући се брже отићи даље од сапутника, измаћи, одмаћи.
— Ево Лединаца!
— повикаше испред нас, који напред умакли беХу.
- 3.
остати незапажен, промаћи; изгубити се, избрисати се, нестати (из сећања).
— Његовом бистром оку није умакла ни једна слаба страна у нашем народном карактеру.
Тај нам ред бројева не може више никад умаћи из памћења.
- 4.
измаћи се прелазећи у руке другога (о добитку).
— Да никако теби не умакну дарови, синко.
- 5.
уграбити, отети (девојку).
dialectal— Кад је умакао Јолу, није му ни осамнаест година било, а касније су се и вјенчали.
Пододреднице
1. помаћи се, померити се. —Умаче се један до другога и Никици мјесто начинише. НП Вук. 2. измаћи се, уклонити се. — Хтједе се умакнути ... али није имао снаrе да устане. Војн
Изворни текст (OCR)
ума̀кнуо, -ла и у̀макао, ума̀кла и у̀макла, -ло) сврu. 1. кришом се извући; утећи, побећи, киднути. — Сва наша настојања овде своде се да умакнемо И логора. Јак. Скочили су с камиона и ... умакли у шуму. Ђон. Умакао нам је из руку. Крањч. Стј. 2. крећући се брже отићи даље од сапутника, измаћи, одмаћи. — Ево Лединаца! — повикаше испред нас, који напред умакли беХу. Ад. 3. остати незапажен, промаћи; изгубити се, избрисати се, нестати (из сећања). — Његовом бистром оку није умакла ни једна слаба страна у нашем народном карактеру. БК 1906. Тај нам ред бројева не може више никад умаћи из памћења. Јонке. 4. измаћи се прелазећи у руке другога (о добитку). — Да никако теби не умакну дарови, синко. М-И. 5. покр. уграбити, отети (девојку). — Кад је умакао Јолу, није му ни осамнаест година било, а касније су се и вјенчали. Шимун.