Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ума́стити

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 504

ума́стити

умастити

Лема

умастити

Извор

том 6, стр. 504, редослед 15

  1. 1.

    (трп. прид. у̀ма̄шћен и у̀ма̄штен) сврш. упрљати, умрљати нечим масним, лепљивим, запрљати дугим ношењем и сл.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придевсл. — слично
    — Она качкета је тако умашћена да ниуколико не заостаје од јаке с капута.
    Лаз. Л.
  2. 2.

    потопити, ставити у боју, обојену течност, крв и сл.; обојити.

    сл. — слично
    — Умастише руке до лаката, запливаше токе позлаћене на грудима у крваве пене.
    Јакш. Ђ.

Пододреднице

~ се

1. постати мастан, лепљив; испрљатисе, умрљати се. — Био сам дијете, умашћено купинама, када сам шврљао туда. Ђон. 2. облити се неком бојом, нечим обојеним, обојити се. — И десна се ... сва умастила крвљу. Мар

постати мастан, лепљив; испрљатисе, умрљати се.облити се неком бојом, нечим обојеним, обојити се.
Изворни текст (OCR)
ума́стити, у̀ма̄стӣм (трп. прид. у̀ма̄шћен и у̀ма̄штен) сврш. 1. упрљати, умрљати нечим масним, лепљивим, запрљати дугим ношењем и сл. — Она качкета је тако умашћена да ниуколико не заостаје од јаке с капута. Лаз. Л. 2. потопити, ставити у боју, обојену течност, крв и сл.; обојити. — Умастише руке до лаката, запливаше токе позлаћене на грудима у крваве пене. Јакш. Ђ.