уме́сити
умесити
Лема
умесити
Извор
том 6, стр. 506, редослед 3
- 1.
ијек. умијѐсити, сврш 1. месећи припремити: ~ хлеб, крух, ~ колаче.
— Овај патуљак телом, кога је природа пакосно умесила ... калио се под васпитним окриљем вољене Партије.
Сви су вијекови сабрали грађу, ми смо умијесили будућност.
- 2.
фиr. створити збрку, пометњу, запетљати припремити неку подвалу.
— Све је то дроља Врличева умијесила!
Умесио је некоме нешто због наследства.
Фразе
~ колач, погачу (коме) в. уз колач (изр.); умешено па обешено без труда, на готово.
Изворни текст (OCR)
уме́сити, у̀ме̄сӣм, ијек. умијѐсити, сврш. 1. месећи припремити: ~ хлеб, крух, ~ колаче. — фиг. Овај патуљак телом, кога је природа пакосно умесила ... калио се под васпитним окриљем вољене Партије. Поп. Ј. Сви су вијекови сабрали грађу, ми смо умијесили будућност. Крањч. Стј. 2. фиr. створити збрку, пометњу, запетљати припремити неку подвалу. — Све је то дроља Врличева умијесила! Донч. Умесио је некоме нешто због наследства. Чипл.