Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀метак

мтом 6, стр. 506

у̀метак

уметак

Лема

уметак

Извор

том 6, стр. 506, редослед 11

  1. 1.а.

    (мн. у̀меци) мањи комад, парче којим се нешто проширује; детаљ уметнут у текст, у композицију: ~ на рукаву.

    мн. — множина
    — Спјевао сам најприје неколико лирских уметака.
    Шкреб
  2. 1.б.

    оно што је уметнуто као украсни додатак.

    — Али штоје обучена! ... Ципеле са умецима од плавог сомота.
    Сек.
  3. 1.в.

    било шта што је уметнуто, уложак.

    — Намештала је косу, кроз коју је вирио́ уметак, као кучина из канабета.
    Петр. В.
  4. 2.а.

    грам. глас или скуп гласова који се умеће у средину речи, инфикс; уметнута реченица. Деан. Рј.

    грам. — граматика, граматички
  5. 2.б.

    и међуигра, међучин. Деан. Рј.

    musicpoetic
    муз. — музикапоет. — поетика, поетски
  6. 3.

    мелез, бастард, мешанац.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Ту се саста калабалук коња: двјеста ата и триста парипа, још су дошла два Арапа црна и довели два уметка врана.
    НП Вук
Изворни текст (OCR)
у̀метак, -тка м (мн. у̀меци) 1. а. мањи комад, парче којим се нешто проширује; детаљ уметнут у текст, у композицију: ~ на рукаву. — Спјевао сам најприје неколико лирских уметака. Шкреб. б. оно што је уметнуто као украсни додатак. — Али штоје обучена! ... Ципеле са умецима од плавог сомота. Сек. в. било шта што је уметнуто, уложак. — Намештала је косу, кроз коју је вирио́ уметак, као кучина из канабета. Петр. В. 2. а. грам. глас или скуп гласова који се умеће у средину речи, инфикс; уметнута реченица. Деан. Рј. б. муз. и поет. међуигра, међучин. Деан. Рј. 3. покр. мелез, бастард, мешанац. — Ту се саста калабалук коња: двјеста ата и триста парипа, још су дошла два Арапа црна и довели два уметка врана. НП Вук.