умѐтати
уметати
Лема
уметати
Варијанте
у̀метати
Извор
том 6, стр. 506, редослед 16
- —
и уч. према уметнути
Пододреднице
1. несврш. и уч. према уметнути се. 2. надметати се, такмичити се (обично у бацању камена). — Лугар се с друговима на ливади уза стадо уметао. Новак. Засукаше рукаве од кошуље те се стадоше уметати КаменО*. Њип
Изворни текст (OCR)
умѐтати и у̀метати, у̀меће̄м несврш. и уч. према уметнути.