Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀мети

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 507

у̀мети

умети QA: medium

Лема

умети

Извор

том 6, стр. 507, редослед 2

  1. 1.

    ијек. у̀мјети, сврш. и несврш 1. 6ити способанза нешто, овлада(ва)тинеком вештином, бити вичан нечему.

    ијек. — ијекавски
    — Језик нам се завеза па не умијемо ни двије унакрст пробесједити.
    Коч.
    Ти си томе вјештакиња, ти ћеш то умјети.
    Јурк.
  2. 2.

    бити добро упућен у неки предмет, знати.

    — Умио је додуше читати, паче и писати.
    Шен.
    Кажу да је пуно учен човек, ца уми латински ка̂ и фраТетка.
    Мат.
  3. 3.а.

    (око некога, с неким) вешто подесити, подешавати држање угађајући некоме, прилагодити се, прилагођавати се нечијој ћуди; стећи, стицати нечију наклоност, придоби(ја)ти некога.

    с — средњи род
    — Не знаш ти како он уме око жена.
    Вес.
    Милош је умео са светом.
    Јов. С.
  4. 3.б.

    бити сналажљив, вешт, окретан, умешан.

    — Напред иде онај који уме, а не који зна.
    Петр. В.
Изворни текст (OCR)
у̀мети, -е̄м, ијек. у̀мјети, сврш. и несврш. 1. 6ити способанза нешто, овлада(ва)тинеком вештином, бити вичан нечему. — Језик нам се завеза па не умијемо ни двије унакрст пробесједити. Коч. Ти си томе вјештакиња, ти ћеш то умјети. Јурк. 2. бити добро упућен у неки предмет, знати. — Умио је додуше читати, паче и писати. Шен. Кажу да је пуно учен човек, ца уми латински ка̂ и фраТетка. Мат. 3. а. (око некога, с неким) вешто подесити, подешавати држање угађајући некоме, прилагодити се, прилагођавати се нечијој ћуди; стећи, стицати нечију наклоност, придоби(ја)ти некога. — Не знаш ти како он уме око жена. Вес. Милош је умео са светом. Јов. С. б. бити сналажљив, вешт, окретан, умешан. — Напред иде онај који уме, а не који зна. Петр. В.