у̀метнути

уметнути QA: medium

Лема

уметнути

Варијанте

умѐтнути

Извор

том 6, стр. 507, редослед 17

1.
метнути, ставити нешто унутра, између нечега, убацити; накнадно унети, додати:
летвУ, ~ део текста. — Сави признаницУ, уметну је у тефтер и умота. Ћор. Може се оцјењивати једино код специјалниХ уме7- нутиХ задатака за вријеме једне вожње. Аут.
Крањч. Стј
2.
учинити упадицу, добацити.
Још нема, — уметне Ћаполеон.

Пододреднице

~ се

1. хитно ући, убацити се. — Уметнули смо се у ред. Јак. 2. умешати се, уплести се (у разговор). — Уметну се Пантелеј ... у жив женски разговор. Моск. 3. (нечим) бацити се, хитнути се. — Ондјека га Турад дочекала, па се једно копљем уметнуло. НПХ. 4. (на, у некога) наследити нечије особине, бити сличан неком од родбине, уврћи се (на). — Да ми је само знати на кога се уметну. Ранк. Да су се барем синови уметнулИ У Њега. Бен. Изр.

хитно ући, убацити се.умешати се, уплести се (у разговор).(нечим) бацити се, хитнути се.(на, у некога) наследити нечије особине, бити сличан неком од родбине, уврћи се (на).

Изворни текст (OCR)

у̀метнути и умѐтнути, у̀метне̄м сврш. 1. метнути, ставити нешто унутра, између нечега, убацити; накнадно унети, додати: