уми́нути
уминути
Лема
уминути
Извор
том 6, стр. 509, редослед 20
- 1.
мимоићи проћи, нестати. —Уминуше та љета тешка, дуга. Домј. Кад умине живот, положиће ми шутња ... руке на очи. Андр. И.
- 2.
изгубити силину, жестину, смањити интензитет, попустити.
— Да би му болови уминули, ходао је по соби.
Пододреднице
проћи (поред, мимо). — Сјавио сермију у оно стрниште испод млина, па се уминуо онамо крај млина. Коч
Изворни текст (OCR)
уми́нути, у̀мӣне̄м сврш. 1. мимоићи; проћи, нестати. —Уминуше та љета тешка, дуга. Домј. Кад умине живот, положиће ми шутња ... руке на очи. Андр. И. 2. изгубити силину, жестину, смањити интензитет, попустити. — Да би му болови уминули, ходао је по соби. Нен. Љ.