Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

уми́рити

сврштом 6, стр. 509

уми́рити

умирити

Стална адреса

Лема

умирити

Извор

том 6, стр. 509, редослед 31

  1. а.

    учинити да неко престане бити немиран, да прекине буку, неред, свађу и сл., смирити: ~ ђаке, ~ децу.

    сл. — слично
    — Идем погледати њих и бескрајну свађу умирит.
    М-И
  2. б.

    ублажити нечију љутњу, срџбу; отклонити узрочнике узнемирености, успокојити.

    — Стаде јој се умиљавати ... Кад је мало умири, пољуби је у руку.
    Вес.
    Моја вањштина мора да ју је напокон умирила.
    Леск. Ј.
  3. в.

    угушити отпор, повратити редовно стање: ~ побуњени крај.

  4. г.

    Г. ублажити, олакшати (бол).

    г. — година
    — Понео је ракију рањеницима да умире болове. Ћос.
  5. д.

    Д. Не би ли како гњев умирио страшни. М-И.

Пододреднице

~ се

1. постати миран, смирити се, прекинути манифестације немира, нереда. — Таман су се деца умирила, а учитељ запита. Срем. Вјетар се стишава и небо се умирило. Михољ. 2. прекинути непријатељства, склопити мир. — Пошто се Немци умире с Турцима, он ... добије пензију. Вук

постати миран, смирити се, прекинути манифестације немира, нереда.прекинути непријатељства, склопити мир.
Изворни текст (OCR)
уми́рити, у̀мӣрӣм сврш. а. учинити да неко престане бити немиран, да прекине буку, неред, свађу и сл., смирити: ~ ђаке, ~ децу. — Идем погледати њих и бескрајну свађу умирит. М-И. б. ублажити нечију љутњу, срџбу; отклонити узрочнике узнемирености, успокојити. — Стаде јој се умиљавати ... Кад је мало умири, пољуби је у руку. Вес. Моја вањштина мора да ју је напокон умирила. Леск. Ј. в. угушити отпор, повратити редовно стање: ~ побуњени крај. Г. ублажити, олакшати (бол). — Понео је ракију рањеницима да умире болове. Ћос. Д. Не би ли како гњев умирио страшни. М-И.