уми́рити
умирити
Лема
умирити
Извор
том 6, стр. 509, редослед 31
- а.
учинити да неко престане бити немиран, да прекине буку, неред, свађу и сл., смирити: ~ ђаке, ~ децу.
— Идем погледати њих и бескрајну свађу умирит.
- б.
ублажити нечију љутњу, срџбу; отклонити узрочнике узнемирености, успокојити.
— Стаде јој се умиљавати ... Кад је мало умири, пољуби је у руку.
Моја вањштина мора да ју је напокон умирила.
- в.
угушити отпор, повратити редовно стање: ~ побуњени крај.
- г.
Г. ублажити, олакшати (бол).
— Понео је ракију рањеницима да умире болове. Ћос.
- д.
Д. Не би ли како гњев умирио страшни. М-И.
Пододреднице
1. постати миран, смирити се, прекинути манифестације немира, нереда. — Таман су се деца умирила, а учитељ запита. Срем. Вјетар се стишава и небо се умирило. Михољ. 2. прекинути непријатељства, склопити мир. — Пошто се Немци умире с Турцима, он ... добије пензију. Вук
Изворни текст (OCR)
уми́рити, у̀мӣрӣм сврш. а. учинити да неко престане бити немиран, да прекине буку, неред, свађу и сл., смирити: ~ ђаке, ~ децу. — Идем погледати њих и бескрајну свађу умирит. М-И. б. ублажити нечију љутњу, срџбу; отклонити узрочнике узнемирености, успокојити. — Стаде јој се умиљавати ... Кад је мало умири, пољуби је у руку. Вес. Моја вањштина мора да ју је напокон умирила. Леск. Ј. в. угушити отпор, повратити редовно стање: ~ побуњени крај. Г. ублажити, олакшати (бол). — Понео је ракију рањеницима да умире болове. Ћос. Д. Не би ли како гњев умирио страшни. М-И.