Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀мирӯћӣ

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 510

у̀мирӯћӣ

умирући

Лема

умирући

Извор

том 6, стр. 510, редослед 8

  1. —

    који се односи на умирање, смртни; који умире, који се гаси.

    — Тежак ми беше умирући час.
    Јакш. Ђ.
    Унесе ... неколико умирућих зрака.
    Сим.
Изворни текст (OCR)
у̀мирӯћӣ, -а̄, -е̄ који се односи на умирање, смртни; који умире, који се гаси. — Тежак ми беше умирући час. Јакш. Ђ. фиг. Унесе ... неколико умирућих зрака. Сим.