Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀мир

мтом 6, стр. 509

у̀мир

умир

Лема

умир

Извор

том 6, стр. 509, редослед 22

  1. 1.

    умирење, мир; смирење.

    — Сав је одавна потребан утјехе и умира.
    Коз. И.
  2. 2.

    помирење крвника с породицом убијенога, опроштај крви (у крвној освети).

    dialectal
    покр. — покрајинскис — средњи род
    — Држала се крвна освета, а судије при умиру звали су се »добри људи«.
    Цвиј.
    Начини суд књигу од умира и пусти Вука да пође.
    Љуб.
Изворни текст (OCR)
у̀мир м 1. умирење, мир; смирење. — Сав је одавна потребан утјехе и умира. Коз. И. 2. покр. помирење крвника с породицом убијенога, опроштај крви (у крвној освети). — Држала се крвна освета, а судије при умиру звали су се »добри људи«. Цвиј. Начини суд књигу од умира и пусти Вука да пође. Љуб.