у̀мити
умити
Лема
умити
Извор
том 6, стр. 510, редослед 10
- 1.а.
(трп. прид. умѝвен, -ѐна -ѐно, ређе у̏мӣт) сврш. употребљавајући воду учинити чистим, опрати (људско биће одн. део тела): ~ дете, ~ лице.
— Брије се ретко ... не можеш га умити никаквим сапуном.
Киша ће ти умити вруће руке.
Уми нас од гријеха нашијех крвљу својом.
- 1.б.
фиг. облити, преплавити, обузети.
— Неки хладан, језиви задах уми његове горуће образе.
Гршу кроз рупу умије оштра студен.
- 1.в.
фиr. довести у ред, уредити, дотерати.
— Да се у траљама остављен Владисављевићев рукопис што пре умије, очешља и припреми за штампу.
Ж.
- 2.
превући чим влажним, овлажити.
— На лопати је» лепиња сва зарумењена ... само да се умије перушком влажном од воде.
- 3.
перући скинути, спрати.
— Побјегла си за гору на воду, да умијеш сузе од образа.
Фразе
~ руке в. опрати руке (уз опрати изр.).
Пододреднице
повр. од умити (1а). — Умио се и прекрстио се. Март. Милица јој поли, те се уми и убриса. Вес. фиг. Ми стари, морамо издржати на стражи ... А ако је то грешно ... умићемо се сузама. Сек
Изворни текст (OCR)
у̀мити, у̏мије̄м (трп. прид. умѝвен, -ѐна, -ѐно, ређе у̏мӣт) сврш. 1. а. употребљавајући воду учинити чистим, опрати (људско биће одн. део тела): ~ дете, ~ лице. — Брије се ретко ... не можеш га умити никаквим сапуном. Глиш. Киша ће ти умити вруће руке. Уј. фиг. Уми нас од гријеха нашијех крвљу својом. Вук. б. фиг. облити, преплавити, обузети. — Неки хладан, језиви задах уми његове горуће образе. Вас. Гршу кроз рупу умије оштра студен. Кал. в. фиr. довести у ред, уредити, дотерати. — Да се у траљама остављен Владисављевићев рукопис што пре умије, очешља и припреми за штампу. Мил. Ж. 2. превући чим влажним, овлажити. — На лопати је» лепиња сва зарумењена ... само да се умије перушком влажном од воде. Чипл. 3. перући скинути, спрати. — Побјегла си за гору на воду, да умијеш сузе од образа. Март.