уми́шпљати
умишпљати
Лема
умишпљати
Извор
том 6, стр. 511, редослед 4
- 1.
несврш и уч. према умислити.
- 2.
(често са допуном »себи«, »си«) неоправдано, неосновано замишљати, уображавати.
— Просјаци ... луђаци ... себи умишљају да су потомци ... претендената на... круне.
Не умишља си да ће својим разлагањем доказати науку вјере.
Нити би ... почео да умишљаш како постајеш незаменљив. Пол. 1958.
Пододреднице
несврш. и уч. према умислити се
Изворни текст (OCR)
уми́шпљати, у̀мӣшља̄м несврш. 1. несврш. и уч. према умислити. 2. (често са допуном »себи«, »си«) неоправдано, неосновано замишљати, уображавати. — Просјаци ... луђаци ... себи умишљају да су потомци ... претендената на... круне. Крл. Не умишља си да ће својим разлагањем доказати науку вјере. Баз. Нити би ... почео да умишљаш како постајеш незаменљив. Пол. 1958.