Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀миљато̄ст

жтом 6, стр. 509

у̀миљато̄ст

умиљатост

Лема

умиљатост

Извор

том 6, стр. 509, редослед 13

  1. —

    особина онога који је умиљат, онога што је умиљато.

Изворни текст (OCR)
у̀миљато̄ст, -ости ж особина онога који је умиљат, онога што је умиљато.