у̑мно
умно
Лема
умно
Извор
том 6, стр. 512, редослед 10
- 1.
на уман начин, мудро, паметно.
— Ф својој прошлости умно је шутио.
Он је ... бацио оригинално светло на огромну област тмине и небитка ... као што је умно рекао један филозоф.
- 2.
у погледу ума, разума, душевно, ментално, психички.
— Доцније, кад човек постане умно развијенији, кад је у стању да размишља о својој радњи ... онда се његова мера моралног и неморалног усавршава.
Полиција је јучер ухитила човјека за којега се држи да је умно поремећен.
Изворни текст (OCR)
у̑мно прил. 1. на уман начин, мудро, паметно. — Ф својој прошлости умно је шутио. Кос. Он је ... бацио оригинално светло на огромну област тмине и небитка ... као што је умно рекао један филозоф. Ж 1955. 2. у погледу ума, разума, душевно, ментално, психички. — Доцније, кад човек постане умно развијенији, кад је у стању да размишља о својој радњи ... онда се његова мера моралног и неморалног усавршава. Марк. Св. Полиција је јучер ухитила човјека за којега се држи да је умно поремећен. Обз. 1932.