Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀много̄м

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 512

у̀много̄м

умногом

Стална адреса

Лема

умногом

Извор

том 6, стр. 512, редослед 13

  1. —

    (е) прил. у великој мери, по много чему.

    прил. — прилог
    — Живот у великим кућним заједницама утјецао је умногоме повољно на обичаје и на карактер Славена. Баб. Подухватио се Бошко Петровић крупног, 33ж и у нашим приликама, умногоме пионирског посла. Б 1958. умногоструча́вати (се), -у̀ча̄ва̄м (се) = умногостручивати (се) несврш. и уч. према умногостручити (се).
Изворни текст (OCR)
у̀много̄м(е) прил. у великој мери, по много чему. — Живот у великим кућним заједницама утјецао је умногоме повољно на обичаје и на карактер Славена. Баб. Подухватио се Бошко Петровић крупног, 33ж и у нашим приликама, умногоме пионирског посла. Б 1958. умногоструча́вати (се), -у̀ча̄ва̄м (се) = умногостручивати (се) несврш. и уч. према умногостручити (се).