умо̀вати
умовати
Лема
умовати
Извор
том 6, стр. 513, редослед 13
- 1.
бавити се разматрањем, анализирањем нечега, излагати своје мисли о нечему; мудровати, филозофирати.
— Равнодушно слуша Машана који ... спокојно умује о свачем.
Да се је код нас ... нешто мање умовало ... били бисмо доиста у већем напретку.
- 2.
размишљати, премишљати.
— Томо све умовао како да се тога ријеши.
Док сам ја тако умовао ... наиђе и трећи пролазник. есн. умо́дити се, у̀мо̄дӣм се сврш. обући се, удесити се по моди.
— Немам с чиме ни у цркву отићи, а толи до умођене канторове госпођице ЛlVјзе.
Изворни текст (OCR)
умо̀вати, у̀мује̄м несврш. 1. бавити се разматрањем, анализирањем нечега, излагати своје мисли о нечему; мудровати, филозофирати. — Равнодушно слуша Машана који ... спокојно умује о свачем. Вуков. Да се је код нас ... нешто мање умовало ... били бисмо доиста у већем напретку. Јаг. 2. размишљати, премишљати. — Томо све умовао како да се тога ријеши. Мишк. Док сам ја тако умовао ... наиђе и трећи пролазник. есн. умо́дити се, у̀мо̄дӣм се сврш. обући се, удесити се по моди. — Немам с чиме ни у цркву отићи, а толи до умођене канторове госпођице ЛlVјзе. Јакш. Ђ.