умо̀лити
умолити
Лема
умолити
Извор
том 6, стр. 513, редослед 18
- 1.
обратити се коме с молбом, упутити коме молбу, замолити.
— Зато сам тако слободан умолити вас за њену руку.
Качић с катедре умоли нека се господа малко потрпе. Бал.
- 2.
молбама наговорити, приволети.
— Даде се умолити, т крене натраr.
Бокељи отправише у Петроград ... Вучетића ... не би ли умолили цара ... да не уступа Боку Французима.
Фразе
вијеће умољених ист. некадашњи Сенат у Дубровнику (consilium rosatorum), са несталним бројем чланова, старијих племића, чија је надлежност била издавање наредби које су се односиле на унутрашиње и спољашње послове Републике.
Пододреднице
стећи милост молбама (или молитвама), умилостивити некога. — Да ... врагу душу поклониш, не би ли ти се он смиловао, када се богу умолити не можеш. Јурк. Овога је послао старац да се ... умоли једној баби ... да му длаку грех опрости. Вукић
Изворни текст (OCR)
умо̀лити, у̀молӣм сврш. 1. обратити се коме с молбом, упутити коме молбу, замолити. — Зато сам тако слободан умолити вас за њену руку. Трифк. Качић с катедре умоли нека се господа малко потрпе. Бал. 2. молбама наговорити, приволети. — Даде се умолити, т крене натраr. Баз. Бокељи отправише у Петроград ... Вучетића ... не би ли умолили цара ... да не уступа Боку Французима. Мат.