Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

умо̀чити

сврштом 6, стр. 515

умо̀чити

умочити

Лема

умочити

Извор

том 6, стр. 515, редослед 7

  1. 1.а.

    уронити, загњурити (обично делимично) у неку течност

    — Седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом.
    Ранк.
    Vесрећна се Украјина поделила на две половине. Обе су убрзо имале да умоче руке у братску крв.
    Кнеж. Л.
    Музика ми била најслађа умочена у сан и алкохол.
    Уј.
  2. 1.б.

    ставити, уронити (делимично) у неку иситњену материју.

    — Умочи хлеб у со и поједи!
    Вес.
  3. 2.

    натопити течношћу, смочити, уквасити.

Пододреднице

~ се

у̀квасити се, смочити се

у̀квасити се, смочити се
Изворни текст (OCR)
умо̀чити, у̀мочӣм сврш. 1. а. уронити, загњурити (обично делимично) у неку течност — Седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом. Ранк. фиг. Vесрећна се Украјина поделила на две половине. Обе су убрзо имале да умоче руке у братску крв. Кнеж. Л. Музика ми била најслађа умочена у сан и алкохол. Уј. б. ставити, уронити (делимично) у неку иситњену материју. — Умочи хлеб у со и поједи! Вес. 2. натопити течношћу, смочити, уквасити.