у̀мре̄тн
умретн QA: medium
Лема
умретн
Извор
том 6, стр. 515, редослед 14
- 7.
(аор. у̀мрех 7. и
- 3.p.
л у̏мре̄; прил. пр. у̀мр̄в(ши) и у̀ире̄з(ши) р. прид. у̏мро, у̏мр̄ла, -ло), ијек. у̀мријети, сврш.
- 1.а.
доћи у стање престонка свих бно чошких функција (обично о човеку), престати живети, преминути.
— Убрзо иза тога е̏аријан се разболи и умрије. Радуч Пред годину и пол умрла им мати.
- 1.б.
клонути, занемоћи, обамрети.
— Смрзло ми се срце у њедарца, а умрле руке до рамена.
- 2.а.
фиг. нестати, ишчезнути.
— Блиједа Материна слика у мом тамном сј8bањУ нИкада неће умријети.
- 2.б.
престати, замући.
— Његови прсти на тананијем жицама стадоше и звуци умријеше. Шент.
Фразе
жив ~ уплашити се јако, претриџти (од страха); умрем ти на песму (одећу и сл.) подр. каже се кад се нешто потпуно одбацује, тј. кад се сматра да нема никакве вредности; ~ о д страха јако се престрашити; ~ по д ножем умрети за време хируршке интервенције; умрех од жеђи, глади јако сам жедан, гладан; умрех (о д же љ е) за неким, нечим јако желим некога или нешто, чезнем за неким, нечим. — Ја погинух за тобом, ја умријех за уром кад ћу бити твоја.
Изворни текст (OCR)
у̀мре̄тн, у̏мре̄м (аор. у̀мрех, 7. и 3. л. у̏мре̄; прил. пр. у̀мр̄в(ши) и у̀ире̄з(ши); р. прид. у̏мро, у̏мр̄ла, -ло), ијек. у̀мријети, сврш. 1. а. доћи у стање престонка свих бно чошких функција (обично о човеку), престати живети, преминути. — Убрзо иза тога е̏аријан се разболи и умрије. Радуч Пред годину и пол умрла им мати. Пав. б. клонути, занемоћи, обамрети. — Смрзло ми се срце у њедарца, а умрле руке до рамена. НП Вук. 2. фиг. а. нестати, ишчезнути. — Блиједа Материна слика у мом тамном сј8bањУ нИкада неће умријети. Козарч. б. престати, замући. — Његови прсти на тананијем жицама стадоше и звуци умријеше. Шент.