Одредница

умр́твити

сврштом 6, стр. 516

умр́твити

умртвити QA: medium

Стална адреса

Лема

умртвити

Извор

том 6, стр. 516, редослед 8

  1. 1.а.

    учинити да нешто (или неко) замре, привремено обустави жживотне функције: ~ експерименталну животињV.

    — Критична фаза настаје на температури од
  2. 15.б.

    степени, када ... хлађење умртви дисајне ћелије. Пол. 1959. б. успорити одн. зауставити кретање нечега; учинити тромим, спорим: ~ игру.

    — Не смије се код стоног тениса заборавити да је код краћења најважније како се лопта умртви.
    СТ
  3. 15.в.

    ли;ити живахности, ватрености, ослободити страсти, жеља, смирити; довести у стање мртвила, пасивности.

    — Проклето тело ... како су толики испосници ... умртвили ово слабо ... ништавило.
    Ранк.
    Капелан је неку ноћ умртвио ... три познате
    — ватрене љубавнице.
    Крл.
  4. 15.г.

    учинити да нешто не долази до изражаја, отупити, парализовати.

    — Одузети дјетету игру ... значило би зауставити његов развој, умртвити његову активност. Вј. 19бо. Изгубио сам енергију своју, умртвио савест и постао шарлатан.
    Петр. В.
  5. 2.

    убити, усмртити; уморити, побити.

    — Око куле погибоше Турци, шест ранио, седам умртвио.
    Миљ.
    Кад су Немци село умртвили, цепали су рафалима црне барјачиће приковане за вратнице.
    Ћос. Д.

Пододреднице

~ се

а. начинити се мртвим, престати давати видљиве знаке живота. — Има ... кукаца ... који се, кад их птица кљуном дирне, одмах ... умртве ... мисле да ће се тако спасити. Наз. б. предати се мртвилу, пасивности; смирити се, успокојити се. — ир. Свијет се лијепо умртвио од некаква добра и милине, па једва дише. Коч. фиг. Иnак сам присилила срце да се умртви. Нам

начинити се мртвим, престати давати видљиве знаке живота.предати се мртвилу, пасивности; смирити се, успокојити се.
Изворни текст (OCR)
умр́твити, у̀мр̄твӣм сврш. 1. а. учинити да нешто (или неко) замре, привремено обустави жживотне функције: ~ експерименталну животињV. — Критична фаза настаје на температури од 15 степени, када ... хлађење умртви дисајне ћелије. Пол. 1959. б. успорити одн. зауставити кретање нечега; учинити тромим, спорим: ~ игру. — Не смије се код стоног тениса заборавити да је код краћења најважније како се лопта умртви. СТ. в. ли;ити живахности, ватрености, ослободити страсти, жеља, смирити; довести у стање мртвила, пасивности. — Проклето тело ... како су толики испосници ... умртвили ово слабо ... ништавило. Ранк. Капелан је неку ноћ умртвио ... три познате — ватрене љубавнице. Крл. Г. учинити да нешто не долази до изражаја, отупити, парализовати. — Одузети дјетету игру ... значило би зауставити његов развој, умртвити његову активност. Вј. 19бо. Изгубио сам енергију своју, умртвио савест и постао шарлатан. Петр. В. 2. убити, усмртити; уморити, побити. — Око куле погибоше Турци, шест ранио, седам умртвио. Миљ. Кад су Немци село умртвили, цепали су рафалима црне барјачиће приковане за вратнице. Ћос. Д.