Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̀мјетан

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 511

у̀мјетан

умјетан

Стална адреса

Лема

умјетан

Извор

том 6, стр. 511, редослед 17

  1. 1.

    (ијек.; ретко ек у̀метан) који не настаје, који се не врши природним путем, вештачки: ~ гнојиво, ~ језеро, ~ свила, ~ сателит, ~ дисање.

    ијек. — ијекавски
  2. 2.

    (одр.) који се односи на уметност, уметнички.

    одр. — одређени вид придева
    — У нашој умјетној литератури нема ни трага оним масним ... голотињама, какве народ зна избацивати ... на прелу.
    Матош
    Они су ... више умјетни обрт, него умјетничка реализација. Баб. у̀мјетнина и умјетнѝна (ијек.; ретко ек. у̀метнина и уметнѝна) ж уметнички рад, уметнички производ.
    — Бпо је страстан колекционар слика и умјетнина. Кол. о зидовима умјетнине староњемачке школе. ГСЛ. у̀мјетно (ијек.; ретко ек. у̀метно) прил.
  3. 1.

    на умјетан начин, вештачки.

    — Експерименат је умјетно произведена појава. Лог.
  4. 2.

    Класно друштво је] ... основа за настајање ... предрасуда, које онда владајућа клас ... још и умјетно подржава. Ант.

    ант. — антички
  5. 1.

    Коса ...уметно или природно заковрчена, падала је око чела. Цар М.

    м. — место, уместо
  6. 2.

    вешто, зналачки.

    — Стргнуо је с лица врло умјетно патворено лице.
    Ков. А.
    Свираше доста уметно на гласовиру.
    Шапч.
Изворни текст (OCR)
у̀мјетан, -тна, -тно (ијек.; ретко ек. у̀метан) 1. који не настаје, који се не врши природним путем, вештачки: ~ гнојиво, ~ језеро, ~ свила, ~ сателит, ~ дисање. 2. (одр.) који се односи на уметност, уметнички. — У нашој умјетној литератури нема ни трага оним масним ... голотињама, какве народ зна избацивати ... на прелу. Матош. Они су ... више умјетни обрт, него умјетничка реализација. Баб. у̀мјетнина и умјетнѝна (ијек.; ретко ек. у̀метнина и уметнѝна) ж уметнички рад, уметнички производ. — Бпо је страстан колекционар слика и умјетнина. Кол. о зидовима умјетнине староњемачке школе. ГСЛ. у̀мјетно (ијек.; ретко ек. у̀метно) прил. 1. на умјетан начин, вештачки. — Експерименат је умјетно произведена појава. Лог. 2. Класно друштво је] ... основа за настајање ... предрасуда, које онда владајућа клас ... још и умјетно подржава. Ант. 1. Коса ...уметно или природно заковрчена, падала је око чела. Цар М. 2. вешто, зналачки. — Стргнуо је с лица врло умјетно патворено лице. Ков. А. Свираше доста уметно на гласовиру. Шапч.