Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

у̏мјеша

мтом 6, стр. 511

у̏мјеша

умјеша

Стална адреса

Лема

умјеша

Извор

том 6, стр. 511, редослед 19

  1. —

    и ж (ијек.) онај који је умешан, вешт, окретан, сналажљив у своме послу, својој струци, вештак.

    ж — женски родијек. — ијекавски
    — Ту је пред нама хиромантска вјежба читања длана ... свакојако њима рукама баратају умјеше. Вј. 1972.
Изворни текст (OCR)
у̏мјеша м и ж (ијек.) онај који је умешан, вешт, окретан, сналажљив у своме послу, својој струци, вештак. — Ту је пред нама хиромантска вјежба читања длана ... свакојако њима рукама баратају умјеше. Вј. 1972.