унака́зити
унаказити
Лема
унаказити
Извор
том 6, стр. 519, редослед 6
- а.
учинити наказним, нагрдити; осакатити, обогаљити: унакажеп експлозијом.
— Изменити макар шта у њој у Венецији], значило би нагрдити је и унаказити.
Ради комичног ефекста и реалистичне вјерности унаказио је кристаЛни језик старије српске приповијетке.
- б.
изобличити, искривити; учинити да неко или нешто добије ружан, непријатан израз.
— Немац пушком разби литрењак, сељак ... одједном унакази лице, јер Г кундак удари У ребра. Ћос.
- д.
Д. Теодосијево бледо лице, сад унакажено лукавством, указа се на вратима. Чипл. Сасвим је унакажена од мржње. Пав.
Пододреднице
повр. према унаказити (а): ~ кИселином, ватром итД
Изворни текст (OCR)
унака́зити, -а̀ка̄зӣм сврш. а. учинити наказним, нагрдити; осакатити, обогаљити: унакажеп експлозијом. — Изменити макар шта у њој у Венецији], значило би нагрдити је и унаказити. Дуч. Ради комичног ефекста и реалистичне вјерности унаказио је кристаЛни језик старије српске приповијетке. Матош. б. изобличити, искривити; учинити да неко или нешто добије ружан, непријатан израз. — Немац пушком разби литрењак, сељак ... одједном унакази лице, јер Г кундак удари У ребра. Ћос. Д. Теодосијево бледо лице, сад унакажено лукавством, указа се на вратима. Чипл. Сасвим је унакажена од мржње. Пав.