унакарађи́ва̄ње
унакарађивање
Лема
унакарађивање
Извор
том 6, стр. 519, редослед 8
- —
гл. им. од унакарађивати (се) и уч. према унакарадити (се).
унакарађи́вати (се), -а̀ђује̄м (се) несврш.
Изворни текст (OCR)
унакарађи́ва̄ње с гл. им. од унакарађивати (се) унакарађи́вати (се), -а̀ђује̄м (се) несврш. и уч. према унакарадити (се).