Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

уна́ша̄ње

стом 6, стр. 521

уна́ша̄ње

унашање

Лема

унашање

Извор

том 6, стр. 521, редослед 4

  1. в.

    гл. им. од унашати (се) уна́шати (се), у̀на̄ша̄м (се) несврш. в. уносити (се).

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголв. — (после броја) век
    — У тај бујан живот који својом крепошћу ... презираше ... смрт, спровод не унашаше нимало жалости.
    Мил. В.
Изворни текст (OCR)
уна́ша̄ње с гл. им. од унашати (се). уна́шати (се), у̀на̄ша̄м (се) несврш. в. уносити (се). — У тај бујан живот који својом крепошћу ... презираше ... смрт, спровод не унашаше нимало жалости. Мил. В.