уна́јмити
унајмити
Лема
унајмити
Извор
том 6, стр. 518, редослед 20
- 1.
(трп. прид. у̀на̄јмљен) сврш. узетиза најамника, плаћеног вршиоца или извршиоца нечега.
— У спроводима су плакале само унајмљене нарицаљке, као и данас у Египту.
Начелник ... македонске револуционарне организације ... унајмио га је ... да врши злочине на нашој територији.
- 2.
узети под најам, узети на искоришћавање, употребу уз одређену накнаду.
— Док су други на унајмљеним колима обилазили ситну властелу, он је сједио у свом стану.
Покушали смо да у Аранђеловцу унајмимо једну вилу.
- 3.
необ. дати, издати под најам, изнајмити.
— Унајмио је свој стан неком брачном пару примивши од њих аконтацију. ВУС 1973.
Пододреднице
ступити у најам, запослити се као најамник, најамни радник (или извршилац нечега). — Унајмио се код човека богата а злочеста, па побјеснио и он. Наз. Он се појавио ... однекуд из кршевитих страна, и унајмио се, мршав и јадан. Лал
Изворни текст (OCR)
уна́јмити, у̀на̄јмӣм (трп. прид. у̀на̄јмљен) сврш. 1. узетиза најамника, плаћеног вршиоца или извршиоца нечега. — У спроводима су плакале само унајмљене нарицаљке, као и данас у Египту. Дуч. Начелник ... македонске револуционарне организације ... унајмио га је ... да врши злочине на нашој територији. Обз. 1932. 2. узети под најам, узети на искоришћавање, употребу уз одређену накнаду. — Док су други на унајмљеним колима обилазили ситну властелу, он је сједио у свом стану. Шов. Покушали смо да у Аранђеловцу унајмимо једну вилу. Чол. 3. необ. дати, издати под најам, изнајмити. — Унајмио је свој стан неком брачном пару примивши од њих аконтацију. ВУС 1973.