Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

унѐзве̄рен

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 521

унѐзве̄рен

унезверен

Стална адреса

Лема

унезверен

Извор

том 6, стр. 521, редослед 12

  1. —

    ијек. унѐзвијерен који одаје духовну пометњу, одсуство присебности, сметен, избезумљен; јако узбуђен, који је изван

    ијек. — ијекавски
    себе. — Тражила је унезвијереним погледом по соби. Шег. Он није добро видео ову старицу, унезверену од радости.
    Уск.
Изворни текст (OCR)
унѐзве̄рен, -а, -о, ијек. унѐзвијерен који одаје духовну пометњу, одсуство присебности, сметен, избезумљен; јако узбуђен, који је изван себе. — Тражила је унезвијереним погледом по соби. Шег. Он није добро видео ову старицу, унезверену од радости. Уск.