Одредница

унѐсен

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 522

унѐсен

унесен, унет

Лема

унесен

Варијанте

унет, у̏не̄т

Извор

том 6, стр. 522, редослед 14

  1. 1.

    ), ијек. у̀нијети, сврш. 1. носећи допремити, сместити, ставити унутра, у унутрашњост нечега.

    ијек. — ијекавски
    — Скинули су га погинулог с кола и унели у кућу.
    Вес.
    Прије кише унесоше све сијено у штагаљ. Вј. 1971.
  2. 2.

    укључити у неки текст, спис,књигу и сл.,увести, записати; завести, укњижити.

    сл. — слично
    — Изишле су и библиографије њихових радова које овде нису унете.
    Скерл.
    Молим да се ова́ чињеница унесе у записник.
    Крањч. Стј
  3. 3.а.

    учинити да се нешто појави у нечему; додати нечему нови елеменат садржаја, нову карактеристику, попунити, обогатити нечим.

    — Вероватно ће] ... телевизија унети нове моменте у могућности радија.
    Поз. 1948
    Својим свежим и лаким стихом Бранко је унео освежење и овладао духовима.
    Милис.
  4. 3.б.

    (у кога, шта) изазвати, проузроковати (у чему); бити узрок, извор нечега.

    — Најважније је ... да се у противнички табор унесе немир.
    Крањч. Стј
    Један весео дан унио је збрку у ... досадни живот.
    Пав.
  5. 4.а.

    упрети, упиљити (очи).

    — Дохвати новине и унесе очи у њих да чита.
    Ћип.
  6. 4.б.

    (у шта) принети, приближити чему.

    — Узела је с јастука Џекину длаку ... унијела је у своје очи и није знала шта с њом да чини.
    Сиј.
  7. 5.

    однети, пренети, изнети.

    — Ти под барјак покупи јунаке ... који може стићи и утећи ... И рањена друга унијети.
    НП Вук
    Мајка јој суза није видјела, али је видјела ... кад је дјевојка заплакане очи унијела ујутро.
    Вил.

Фразе

~ се некоме у лице (очи) стати лице у лице с неким сасвим му се приближујући.

Пододреднице

~ се

1. (пред кога) примаћи се, приближити се (некоме). — Та оно, господине, поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана. Глиш. 2. удубити се, занети се, уживети се у нешто. — Потпуно се унео у клавијатуру машине, устима је ... фућкао као дете кад учи да пише. Поп. Ј. Кад су мљекарице почеле о цијенама на пазару ... она се унесе у рачуне. Кал

(пред кога) примаћи се, приближити се (некоме).удубити се, занети се, уживети се у нешто.
Изворни текст (OCR)
унѐсен, -ѐна, -ѐно и у̏не̄т), ијек. у̀нијети, сврш. 1. носећи допремити, сместити, ставити унутра, у унутрашњост нечега. — Скинули су га погинулог с кола и унели у кућу. Вес. Прије кише унесоше све сијено у штагаљ. Вј. 1971. 2. укључити у неки текст, спис,књигу и сл.,увести, записати; завести, укњижити. — Изишле су и библиографије њихових радова које овде нису унете. Скерл. Молим да се ова́ чињеница унесе у записник. Крањч. Стј. 3. а. учинити да се нешто појави у нечему; додати нечему нови елеменат садржаја, нову карактеристику, попунити, обогатити нечим. — Вероватно ће] ... телевизија унети нове моменте у могућности радија. Поз. 1948. Својим свежим и лаким стихом Бранко је унео освежење и овладао духовима. Милис. б. (у кога, шта) изазвати, проузроковати (у чему); бити узрок, извор нечега. — Најважније је ... да се у противнички табор унесе немир. Крањч. Стј. Један весео дан унио је  збрку у ... досадни живот. Пав. 4. а. упрети, упиљити (очи). — Дохвати новине и унесе очи у њих да чита. Ћип. б. (у шта) принети, приближити чему. — Узела је с јастука Џекину длаку ... унијела је у своје очи и није знала шта с њом да чини. Сиј. 5. однети, пренети, изнети. — Ти под барјак покупи јунаке ... који може стићи и утећи ... И рањена друга унијети. НП Вук. фиг. Мајка јој суза није видјела, али је видјела ... кад је дјевојка заплакане очи унијела ујутро. Вил.