у̀нуче

унуче

унуче

том 6, стр. 528, редослед 4

—
(супл. мн. у̀нуча̄д и у̀нучићи) унук или унука; дем. и хип. од унук и унука.
супл. — суплетивна множинамн. — множинадем. — деминутив, деминутивнохип. — хипокористика, одмила
— Ово ми је унуче једина потпора
Ранк.

Изворни текст (OCR)

у̀нуче, -ета с (супл. мн. у̀нуча̄д и у̀нучићи) унук или унука; дем. и хип. од унук и унука. — Ово ми је унуче једина потпора. Ранк.