уопћа́ва̄ње
уопћавање
Лема
уопћавање
Извор
том 6, стр. 530, редослед 18
- —
гл. им. од уопћавати (се) уч. према уопити (се). ое~ ику̏
Уопћа́вати (се), уо̀пћа̄ва̄м (се) несврш. и
Изворни текст (OCR)
уопћа́ва̄ње с гл. им. од уопћавати (се). Уопћа́вати (се), уо̀пћа̄ва̄м (се) несврш. и уч. према уопити (се). ое~ ику̏