уоча́ва̄ње

уочавање

уочавање

том 6, стр. 532, редослед 3

—
гл. им. од уочавати (се) Уоча́вати (се), уо̀ча̄ва̄м (се) несврш. и уч. према уочити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

уоча́ва̄ње с гл. им. од уочавати (се). Уоча́вати (се), уо̀ча̄ва̄м (се) несврш. и уч. према уочити (се).