Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

уо̀чљив

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 532

уо̀чљив

уочљив

Лема

уочљив

Извор

том 6, стр. 532, редослед 10

  1. 1.

    који се лако уочава, који пада у очи, упадљив.

    — Жена му је лепа, средњег раста, али има науснице јако уочљиве.
    Бар.
    Уочљиву боју имају редовито само нејестиви кукци.
    НЕ
  2. 2.

    склон непосредном, неувијеном изр̄ажавању; оштар најезику, жучан.

    — Недић није имао нимало беседничког дара; али уочљив и инаџија ... волео је да се препире.
    Јов. С.
    Био је жив човек, духовит и уочљив, али вољен и поштован од свих.
    Андр. И.
Изворни текст (OCR)
уо̀чљив, -а, -о 1. који се лако уочава, који пада у очи, упадљив. — Жена му је лепа, средњег раста, али има науснице јако уочљиве. Бар. Уочљиву боју имају редовито само нејестиви кукци. НЕ. 2. склон непосредном, неувијеном изр̄ажавању; оштар најезику, жучан. — Недић није имао нимало беседничког дара; али уочљив и инаџија ... волео је да се препире. Јов. С. Био је жив човек, духовит и уочљив, али вољен и поштован од свих. Андр. И.