упа́лити

упалити

Стална адреса

Лема

упалити

Извор

том 6, стр. 533, редослед 20

1.а.
учинити да нешто гори или светли, запалити, ужсећи.
— Пуковниче ... наређено је ... да упалите мост.
Крањч. Стј
Гори кандило ... Упалила ra lapa.
Рист.
Упали сијалицу.
Јак.
Ти си у хиљаду срца бацио ватру, душе упалио.
Наз.
Сунчев залазак руменилом обгрлио брда и небо над њима за читав коноп упалио. Рад.
1.б.
пустити у рад, активирати: ~ мотор.
2.а.
фиг. надражити, узбудити.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Раније се смејала кад би мушкарца упалила пољупцем.
Рист.
Упалило ју је нешто једног дана ... и кренуло је из стања мирне кућне марљивости.
Мар.
2.б.
одушевити, загрејати, заинтересовати за нешто.
— Покушавају да се боре за своје идеале и да упале друштво у коме живе.
Прод.
3.
јако угрејати, упећи, ужарити.
— Кад сунце јаче упали ... заклонили би се међу хриди.
Ћип.
4.
опалити, пући из неког ватреног оружја.
— Била пуна пушка ... нико је не дира ... а она сама упали: tpeeec!
Дом.
5.
(често безл.) поћи за руком, успети.
colloquial
безл. — безлично
— А ни с Агатом јој није упалило: стара, мјесто да је умрла, фино је оздравила.
Бен.
Покушали смо нешто, али нам није џпаЛиЛо. ал.

Фразе

упалио му кец (лоз) успео је, постигао те нешто.

Пододреднице

~ се

1. а. почети горети, запалити се. — Напољу је још горео густо упаљени ваздуХ. Чипл. б. јако се угрејати, упећи се, ужарити се. — Овдје се скривам пред упаљеним камењем, жега. Јел. в. бити захваћен врењем, ужећи се, покварити се. — Корубамо ... Бојимо се да се кукуруз не упали и убуђа. Ђур. Јелена, кад јој се код трећеr порођаја упалило млеко, бунцала. Петр. В. Г. бити захваћен запаљењем, упалом. — Извирује ... наборано ... лице с упаљеним очима. Пав. 2. фиг. а. узбудити се, узрујати се, успламтети. — Не можеш крај ње стајати мирно, не можеш је погледати да се саВ не упалиш. Ивак. Мишљаше, ништа на свету не постоји ... што може да стиша стараЧку крв кад се упали. Јевт. б. одушевити се, усхитити се, загрејати се за нешто, бити понет нечим. — Поднаредник је добро знао шта значи ма какво оружје у рукама ... сељачке руке која се брзо упали. Ћоп. Кад сеопет почеше политичке борбе, он се упали. е́уш

почети горети, запалити се.јако се угрејати, упећи се, ужарити се.бити захваћен врењем, ужећи се, покварити се.бити захваћен запаљењем, упалом.фиг. узбудити се, узрујати се, успламтети.одушевити се, усхитити се, загрејати се за нешто, бити понет нечим.

Изворни текст (OCR)

упа́лити, у̀па̄лӣм сврш. 1. а. учинити да нешто гори или светли, запалити, ужсећи. — Пуковниче ... наређено је ... да упалите мост. Крањч. Стј. Гори кандило ... Упалила ra lapa. Рист. Упали сијалицу. Јак. фиг. Ти си у хиљаду срца бацио ватру, душе упалио. Наз. Сунчев залазак руменилом обгрлио брда и небо над њима за читав коноп упалио. Рад. Д. б. пустити у рад, активирати: ~ мотор. 2. фиг. а. надражити, узбудити. — Раније се смејала кад би мушкарца упалила пољупцем. Рист. Упалило ју је нешто једног дана ... и кренуло је из стања мирне кућне марљивости. Мар. б. одушевити, загрејати, заинтересовати за нешто. — Покушавају да се боре за своје идеале и да упале друштво у коме живе. Прод. 3. јако угрејати, упећи, ужарити. — Кад сунце јаче упали ... заклонили би се међу хриди. Ћип. 4. опалити, пући из неког ватреног оружја. — Била пуна пушка ... нико је не дира ... а она сама упали: tpeeec! Дом. 5. разг. (често безл.) поћи за руком, успети. — А ни с Агатом јој није упалило: стара, мјесто да је умрла, фино је оздравила. Бен. Покушали смо нешто, али нам није џпаЛиЛо. ал.