Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

упа̀чити

сврштом 6, стр. 535

упа̀чити

упачити

Стална адреса

Лема

упачити

Варијанте

упа́чити

Извор

том 6, стр. 535, редослед 12

  1. 1.

    притиснути, упрети.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Хтједе упачити слободном руком према унутра, али јој рука падне тромо натраr.
    Божић
  2. 2.

    фиг. припећи, упећи (о сунцу).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Сунце је у тај час жестоко упачило.
    Бег.
    Онај божји звиздан липањски упачио зрацима као ватреним прстима чело човјека. Божић. упа́шити се, у̀па̄шӣм се сврш. покр. почети, стати пашити, усмрдети се.
    — Упашило се месо.
    Вук
    Рј.
Изворни текст (OCR)
упа̀чити, -ӣм и упа́чити, у̀па̄чӣм сврш. покр. 1. притиснути, упрети. — Хтједе упачити слободном руком према унутра, али јој рука падне тромо натраr. Божић. 2. фиг. припећи, упећи (о сунцу). — Сунце је у тај час жестоко упачило. Бег. Онај божји звиздан липањски упачио зрацима као ватреним прстима чело човјека. Божић. упа́шити се, у̀па̄шӣм се сврш. покр. почети, стати пашити, усмрдети се. — Упашило се месо. Вук Рј.