Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

упаљѝва̄ч

мтом 6, стр. 534

упаљѝва̄ч

упаљивач

Стална адреса

Лема

упаљивач

Извор

том 6, стр. 534, редослед 9

  1. 1.

    в. упаљач.

    — Стара Донесе ... лулу, дуванкесу и упаљивач.
    Сим.
    Неки су ... добивали од њега прах и упаљиваче.
    Гор.
  2. 2.

    онај који се бави паљењем нечега (нпр. уличних фењера).

    нпр. — на пример
    — Што сте ви прије били упитах га.
    — Упаљивач градских фењера.
    Наз.
Изворни текст (OCR)
упаљѝва̄ч, -а́ча м 1. в. упаљач. — Стара Донесе ... лулу, дуванкесу и упаљивач. Сим. Неки су ... добивали од њега прах и упаљиваче. Гор. 2. онај који се бави паљењем нечега (нпр. уличних фењера). — Што сте ви прије били упитах га. — Упаљивач градских фењера. Наз.