Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

упе́тити

сврштом 6, стр. 537

упе́тити

упетити

Стална адреса

Лема

упетити

Извор

том 6, стр. 537, редослед 4

  1. 1.

    опазити, угледати.

    archaic
    заст. — застарело
    — Дигнув изненада очи ӯ лице писару, упети ... на њем ... забуну.
    В 1885
    Под окном ... упети ... прислоњену од лијеске батину.
    Марк. Ф.
    Чега ја не налазим ни са својим старим очалима, то ће он проСтим оком упетити на први мах.
    Шен.
  2. 2.

    упамтити, добро утувити.

    dialectal
    — Лако је зло упетити.
    Рј. А.
Изворни текст (OCR)
упе́тити, у̀пе̄тӣм сврш. заст. 1. опазити, угледати. — Дигнув изненада очи ӯ лице писару, упети ... на њем ... забуну. В 1885. Под окном ... упети ... прислоњену од лијеске батину. Марк. Ф. Чега ја не налазим ни са својим старим очалима, то ће он проСтим оком упетити на први мах. Шен. 2. покр. упамтити, добро утувити. — Лако је зло упетити. Рј. А.